Novoinstalirani kapacitet za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora je 2023. iznosio rekordnih 473 gigavata, objavila je Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA). Činio je 86 odsto celokupne snage povezane prošle godine na mrežu. Kina je u oblasti novih zelenih postrojenja učestvovala sa neverovatnih 62,9 odsto.
Pritom je fotonaponski kapacitet nominalno premašio ukupnu snagu svih hidroelektrana i postao najveći segment u obnovljivim izvorima. Globalni kapacitet solarnih elektrana i malih uređaja na mreži skočio je 32,4 odsto na 1,42 teravata i činio 73 procenta godišnjeg uvećanja. Ukupna snaga vetroelektrana premašila je prošle godine jedan teravat. Ova svetska organizacija je upozorila da je mnogim zemljama nedostupna dobrobit koju pruža energetska tranzicija.
Izveštaj Statistika kapaciteta iz obnovljivih izvora 2024. (Renewable Capacity Statistics 2024), kojeg je objavila IRENA, pokazao je da je 2023. postignut novi rekord u uvođenju obnovljivih izvora u elektroenergetski sektor. Kapacitet je dostigao 3,87 teravata. Kada se pridodaju nuklearne elektrane i postrojenja na fosilna goriva, zelena postrojenja su činila 86 odsto uvećanja.
Ipak, svetski rast je nejednako raspoređen, a cilj da se kapacitet iz obnovljivih izvora do 2030. utrostruči je i dalje van domašaja.
Stopa rasta je 13,9 odsto. U novih 473 gigavata ponovo je dominantna Kina. Ta zemlja je zaslužna za vrtoglavih 62,9 procenata celokupnog povećanja, odnosno sa 298 gigavata. U Kini je kapacitet iz obnovljivih izvora uzleteo čitavih 25,7 odsto na 1,45 teravata.
Radi poređenja, 2022. je globalni rast iznosio deset procenata, više nego što je prvobitno izmereno.
Kina najdominantnija po udelu bila u energiji vetra
Ukupni kapacitet solarnih elektrana, ne računajući one pogonjene koncentrisanom solarnom energijom (CSP), proširio se 32,4 odsto na 1,42 teravata. Tako je ostao daleko najveći motor sektora obnovljivih izvora i energetike uopšte. Na vozačkom sedištu je Kina, koja je u povećanju učestvovala sa 62,8 odsto. Nacionalna godišnja stopa joj iznosi 55,3 procenta, pa je na kraju prošle godine imala 609 gigavata solara.
Fotonaponski pogoni su prag od jednog teravata prošli 2022, a vetroelektrane su taj nivo dostigle tek minulog decembra. Tačnije, zbirna snaga im se uvećala 12,9 odsto ili za 116 gigavata, na 1,02 teravata.
Kina je 2023. imala ubedljivo najveće učešće na svetu u novoinstaliranom kapacitetu na solar, vetar i bioenergiju
Kina je u tom delu učestvovala sa 65,5 odsto, što je više čak i nego u solaru i ukupnom rezultatu. Konkretno, priključila je 75,9 gigavata na mrežu, ostvarivši rast od 20,8 procenata na 442 gigavata. Sjedinjene Države su u apsolutnim brojkama sledeće na svetskoj lestvici, ali su kapacitet svojih vetroelektrana uvećale za samo 6,3 gigavata. Tako im je domaći kapacitet povećan 4,5 odsto na 148 gigavata.
Sve u svemu, svet je prošle godine dobio 346 gigavata u solarnim elektranama i 116 gigavata iz vetra. Međutim, treba napomenuti da su vetroelektrane u svetu, po podacima agencije IRENA, 2021. proizvele 89 odsto više struje po jedinici kapaciteta nego fotonaponski sistemi. Stoga će razlika u učinku biti mnogo manja od nominalne.
La Kamera: Hitno potrebna promena globalnog kursa
Solarne elektrane su u novoinstaliranoj snazi učestvovale sa 73 procenta, dok su vetroturbine činile 24,5 odsto. To pokazuje disparitet u rastu ne samo u geografskom smislu, već i u primeni tehnologija, istakli su autori dokumenta.
Obrasci koncentracije i na geografskom planu i u pogledu tehnologija prete da intenziviraju jaz u dekarbonizaciji, poručio je šef Međunarodne agencije za obnovljivu energiju
„Hitno su potrebne intervencije u domenu zakona i propisa i promena globalnog kursa, kako bi strukturne prepreke bile prevaziđene i da se kreira vrednost na lokalnom nivou na tržištima u razvoju i u razvijenim privredama, od kojih su mnogi u ovom procesu ostavljeni u zapećku. Obrasci koncentracije i na geografskom planu i u pogledu tehnologija prete da intenziviraju jaz u dekarbonizaciji i donose značajan rizik da se ne postigne ciljano utrostručenje“, izjavio je generalni direktor Međunarodne agencije za obnovljivu energiju Frančesko la Kamera.
Apelovao je na donosioce odluka da se pozabave pitanjima planiranja kao što je fleksibilnost mreže. S obzirom na cilj za 2030. od ukupno 11 teravata snage, usvojen u Dubaiju na konferenciji COP28 o klimatskim promenama, sada svake godine treba instalirati u proseku 1,05 teravata. Obnovljivi izvori su na kraju 2023. činili 43 odsto kapaciteta na svetskoj električnoj mreži.
Snaga hidroelektrana neznatno uvećana, na 1,27 teravata
Ekspanzija je kod hidroelektrana, bez onih isključivo reverzibilnih, iznosila samo 0,6 odsto, na 1,27 teravata. To znači da su fotonaponska postrojenja prošle godine postala broj jedan na globalnom planu! Ali i to opet samo nominalno, jer je godišnji učinak hidrocentrala istog kapaciteta tri puta veći. S druge strane, taj sektor se suočava sa sve jačim sušama i drugim vidovima klimatskih promena.
Porast segmenta bioenergije nastavio je da se usporava, izašavši na tri odsto. Ukupni kapacitet je na kraju 2023. iznosio 150 gigavata. Kina je u povećanju učestvovala sa 42,7 odsto i dostigla 31,3 gigavata. Zajednička snaga geotermalnih elektrana uzdigla se skromnih 1,3 odsto, u čemu je predvodila Indonezija, na 14,8 gigavata.
Izvor: balkangreenenergynews.com
