PIŠE: Dejan Rakita

(treći nastavak, drugi dio priče možete naći na linku)

…

BiH postaje rudnik Evrope a upravo je slučaj istraživanja i nastojanja otvaranja rudnika u Loparama primjer za to, smatra novinar Vladimir Šušak.

“Kao i u brojnim drugim slučajevima, osnovni problem je, po mom mišljenju, netransparentnost i isključivanje građana iz lanca odlučivanja iako su prvi na udaru mogućih štetnih posljedica. Tako se ponašaju investitori, a još gore, isto se ponaša vlast. Lokalno stanovništvo informišu kada je sve već u poodmakloj fazi, kada je ozbiljan novac već potrošen na istraživanja i koristi se kao argument da ‘više nema nazad’. Još licemjernije je forsiranje priče kao da će se u rudniku uzgajati cvijeće, a ne koristiti tehnologije štetne po životnu sredinu i zdravlje ljudi“, kaže Šušak.

Da je Evropa itekako zainteresovana za Projekat Lopare govore nam i izjave eminentnih evropskih političara na ovu temu, poput Petera Bejera (CDU), člana njemačkog Bundestaga i izvjestioca za transatlanske odnose i Zapadni Balkan.

“Ekološka i društvena kompatibilnost su ključni faktori za projekat i za ARCORE uopšte. Tokom faze proizvodnje, ARCORE će nastaviti saradnju s lokalnim i međunarodnim partnerima kako bi obezbijedio održivo i uzajamno korisno poslovanje koje će ARCORE učiniti važnim igračem na globalnom tržištu resursa“, izjavio je Bejer.

“Litijum će uskoro biti još važniji od nafte i gasa“, rekla je i šefica Evropske komisije Ursula von der Lajen u obraćanju o stanju u Uniji u septembru 2022. godine.

Zakon o kritičnim sirovinama (The Critical Raw Materials Act – CRMA) koji uključuje plan za povećanje kapaciteta EU za ekstrakciju i rafinaciju usvojen je formalno od strane Evropskog parlamenta 12. decembra 2023. i očekuje se da će Savjet usvojiti akt u prvom kvartalu 2024. Cilj je ne samo da se diversifikuje uvoz kritičnih sirovina u EU, već i da se poboljša kapacitet za praćenje i ublaže rizici od prekida lanca snabdevanja.

Iz Ar Core naglašavaju da je projekat Lopare podržalo nekoliko evropskih instituta za sirovine i Evropski institut za litijum (eLi), kao i Njemačka agencija za mineralne resurse (DERA).

Zanimljivo je da se od 20 projekata za eksploataciju litijuma u Evropi među kojima je i projekt u Loparama, čak osam nalazi u Srbiji.

Nedeljice (ni)su Lopare

Javnost u BiH sa pažnjom je pratila dešavanja oko preduzeća Rio Tinto i najavljenog otvaranja rudnika litijuma u Nedeljicama kraj Loznice u susjednoj Srbiji. Ipak, dogodilo se nezapamćeno nezadovoljstvo građana projektom Rio Tinta u dolini rijeke Jadar a koje je erumpiralo mnogobrojnim protestima na ulicama Beograda i drugih gradova Srbije, što je na kraju rezultovalo odlukom Vlade Srbije da 20. januara 2022. godine ukine Uredbu o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namjene za realizaciju projekta “Jadar”.

Projekat za koji se mislilo da je obustavljen, u 2024.godini dobija naznake ponovnog “oživljavanja” a najavljuje se da će nova Vlada Srbije odlučivati  o projektu koji podrazumeva da Rio Tinto eksploatiše litijum na zapadu Srbije. To se sve, zanimljivo, poklapa i sa aktivnostima sa ove strane Drine, svega 60 kilometara od Nedeljica.

Vladimir Rudić kaže da Rio Tinto i Ar Core nemaju dodirnih tačaka osim zajedničkih neprijatelja.

“Jedina veza Ar Core i Rio Tinta u Srbiji je da iste plaćeničke grupacije napadaju i nas i njih. Mislimo na one interesne grupe koje promovišu određene agende na način da se predstavljaju kao ekolozi i pričaju informacije koje nemaju veze sa projektom. Jasno je da ti ljudi rade za nečije interese, a koji idu na štetu razvoja novinarstva u Republici Srpskoj“, ističe Rudić.

Jedna od najspornijih stvari koju ekolozi naglašavaju generalno u rudarenju jesu niske naknade a, sa druge strane, i “gledanje kroz prste” nadležnih inspekcija upravo kompanijama koje se bave geološkim istraživanjima a posebno onima koje se uveliko bave eksploatacijom ruda.

Snježana Jagodić Vujić iz Udruženja Eko put kaže da način rudarenja litijuma ne garantuje da neće doći do izlivanja zagađenih tečnosti u prirodu i da to, naposlijetku neće zagaditi podzemne vode.

“Apsolutno nemaju nijedan mehanizam kojim bi mogli da garantuju građanima da neće doći do toga” , tvrdi Jagodić Vujić.

“Nepoznanica je u kojoj mjeri će biti nanesena šteta, a kakva je ekonomska korist, ali moje mišljenje je da te rizike treba da odvažu i odluče oni kojih se to direktno tiče, a to su građani. Posebno lokalni stanovnici. Da li su voljni da zdravljem plate cijenu ekonomske koristi? Kakvu će uopšte korist imati kao pojedinci i lokalna zajednica? Mogu li vjerovati institucijama da će ih zaštititi ukoliko se ne ispoštuju “dobre namjere” investitora? Na žalost, na nivou razvijenosti društva na kojem smo, djeluje mi da će se njih najmanje pitati. A mnogi primjeri govore da su inspekcijski, represivni i drugi organi po pravilu na strani investitora, a ne onih zbog kojih postoje“, ističe novinar Vladimir Šušak.

Prema Zakonu o koncesijama Republike Srpske za korištenje mineralnog resursa za metalične mineralne sirovine je propisana koncesiona naknada u iznosu od pet posto prihoda iz obavljanja koncesione djelatnosti, na godišnjem nivou, a uplaćuje se i jednokratna naknada za dodjelu prava u iznosu od 0,5% na predviđena kapitalna ulaganja. To javnost percipira kao izuzetno nisko u odnosu na ono šta koncesionar dobija i uz to često ne poštuje ekološke standarde i na šta nadležne inspekcije najčešće “žmire”, a najbolji primjeri za to su rudnici u Bistrici i Mednoj.

O problemu rudnika u Mednoj na javnoj raspravi o izmjeni zakona o geološkim istraživanjima govorio je Sergej Milanović odbornik u Skupštini Mrkonjić Grada kada je i javnost ali i predstavnike Ministarstva energetike i rudarstva RS upozorio na niz nepravilnosti i ekološke katastrofe koju je ovaj rudnik uzrokovao.

Svoje jasno “ne” za rudarenje litijuma iskazali su mještani Lopara na tribini održanoj 10. decembra 2023. godine u prepunom lokalnom Domu kulture u organizaciji Ekološkog udruženja Eko Put iz Bijeljine u saradnji sa Eko BiH mrežom.

“Eksploatacija litijuma je pogubna po životnu sredinu, poručili su zagovornici zdrave životne sredine na tribini “Uticaji rudarenja litijuma na životnu sredinu i zajednice”.

“Postoji više načina vađenja rude i proizvodnje litijuma, pa je za konačan sud neophodna studija”, poručili su neki od učesnika rasprave.

“Borićemo se svim silama da sačuvamo našu djedovinu, svoje grobove. Ako treba motkama ćemo se tući”, rekao je  mještanin Lopara Slobodan Aleksić.

“Litijum se eksploatiše u pustinjama Amerike, Kine i Australije upravo zato što je tehnologija ekstrakcije litijuma pogubna po životnu sredinu”, navela je dr Dragana Đorđević, naučni savjetnik na Univerzitetu u Beogradu.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta iz Tuzle Tihomir Knežiček je rekao da je bitna stavka u priči oko rudarenja litijuma i sama prerada, odnosno da li će se litijum obrađivati pored samog kopa u Loparama  ili će se iskopana obrađivati na nekim drugim lokalitetima.

Iz Ar Core naglašavaju da su tokom cijelog projekta istraživanja blisko sarađivali sa opštinom Lopare i vlastima u RS i u okvoru procesa propisanog zakonom.

“To je omogućilo nezavisno, pravno osigurano istraživanje prema najvišim geološkim i ekološkim standardima. ARCORE AG ovim putem potvrđuje pozitivan stav svih relevantnih institucija u Republici Srpskoj i njihovu punu podršku razvoju projekta Lopare”, naglašavaju u ARCORE AG.

Vladimir Rudić iz Ar Core nam je u izjavi rekao da će obrada litijuma i ostalih ruda biti ekološki prihvatljiva, ukoliko do otvaranja rudnika dođe.

“Vrlo je jasan način naše metode geološke prerade rude, a to je ektrakcija rude površinskim kopom površinskih stijena. Neće biti nikakvih upumpavanja kiselina ili vode pod zemlju. Iskopavanje i tehnološka prerada rude biće obavljana u zatvorenim fabričkim i industrijskim pogonima, zatvorenog ciklusa, bez doticaja zemljišta i vode, gdje će ciklusi u kojima budemo prerađivali našu rudu biti u potpunosti nezavisni kada je u pitanju životna sredina i koristeći dodatne mehanizme kontrole mi ćemo upravo da obezbjedimo u potpunosti bezbjednu ekstrakciju”, kaže Rudić.

(nastavak u četvrtak, 21. marta)